MATKA

Tuot uomu je numa o lakrȋmă
dȋn uokju lu Dumnjedzȋu pikată.
Ka šȋ tuot piku, ja nu ramȋnă
kȋnd aźunźe ȋn carȋnă.

Ma ku alće pikurj ȋnpreonată,
ȋn matka rȋuluj adunată,
faśe un rȋu ku apă ljină
pjatra dȋn stȋanj śe dazljină.

Kă šȋ al măj marje rȋu,
pomȋntu śe osvoje,
priśeapje
dȋntrun struop dȋ pluoaje!

dPasujoni

Predsedništvo

Sadašnji predsednik Matice Vlaha

Kontakt: e-mail: dpasujon@gmail.com

PredsednikSlobodan Golubović d’Pasujoni, rođen je 24. februara 1964. godine u Duboki na istoku Srbije. Pohađao je osnovnu školu u svom rodnom mestu, srednju elektrotehničku školu “Nikola Tesla” u Beogradu, gde je završio i studije fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu. Od ranih ’90-ih godina 20. veka radi kao predavač u prosveti na raznim lokalitetima. Najpre, u Rudnoj Glavi i Majdanpeku, potom Duboki i Kučevu, a zatim, i u Beogradu. U jednom periodu svog rada u prosveti bio je i na poziciji direktora osnovne škole.

Godine 2012. u sklopu projekta „Pređi preko… Upoznaj govor Vlaha!“, demonstrirao je vlaški govor i njegovo bogatstvo studentima Filozofskog fakulteta u Beogradu. Dok tokom školske 2014/15. i 2015/16. godine biva redovni član predavačkog tima akreditovanog programa za kontinuirano obrazovanje nastavnika „Pređi preko… Upoznaj govor i kulturu Vlaha!“ odobrenom od strane Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije. Program je akreditovan i za naredne dve školske godine.

U sklopu projekta „Afirmacija multikulturalnosti kroz inkluzivno obrazovanje vlaške nacionalne manjine“, na seminaru za prosvetne radnike u jesen 2013. godine bio je predavač za vlaški govor. Kao autor i predavač bio je učesnik i projekta „Mnogi mogu mnogo, niko sam ne može sve“. Oba projekta su bila pod pokroviteljstvom Nacionalnog Saveta Vlaha i Fonda za otvoreno društvo.

Kao prevodilac sa srpskog na vlaški jezik učestvovao je i u projektu „Ponosni Vlasi – interkulturalno Braničevo / Vlasi Maruoš – Branjićeva întră kulturj“ realizovanom tokom 2015. godine. Članci su objavljivani u novinskom listu “Reč naroda“, a projekat je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja. Učestvovao je i u prevođenju sa vlaškog na srpski jezik teksta emisije „Kao da živimo zajedno“ u realizaciji ekipe RTS 2.

Piše poeziju na vlaškom i srpskom jeziku. Javnosti su zasad poznate samo pesme na vlaškom jeziku. Objavio je bojanku-pesmaricu za decu “Panda învacă kung-fu”, “Vuorbarj”: vlaško-srpski rečnik, “Vuorbarj”: srpsko-vlaški rečnik, kao i brošuru za uspostavljanje osnovne komunikacija na vlaškom jeziku “Govorim vlaški”. Njegove poznatije pesme su: “Juo mis Vla”, “Kum vuorba o pazăm”, “Matka”.

U prethodnom sazivu Nacionalnog Saveta Vlaha bio je koordinator za obrazovanje pri Odboru za obrazovanje NSV-a, dok je u sadašnjem sazivu predsednik navednog Odbora. Kao koordinator i predsednik Odbora za obrazovanje pri NSV-a zalagao se i zalaže za uvođenje predmeta „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ u obrazovni sistem Republike Srbije. Njegovi napori su urodili plodom. Već dve godine zaredom „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ je deo obrazovnog sistema Republike Srbije.

Oženjen, otac je dvoje dece.

Trenutno živi i radi u Beogradu.

 

Zamenik predsednika Matice Vlaha

Dragan Balašević, zamenik predsednika MaticeDragan Balašević, rođen je 29. novembra 1952. godine u Boru na istoku Srbije. U radu Matice Vlaha učestvuje od prvih dana njenog formiranja. Pored učešća u rukovodstvu Matice Vlaha, njen je i najveći dobrotvor.

Kao modni kreator dugi niz godina je radio u inostranstvu pa u zemlji. Iz rodnog Zlota put ga je vodio sve do Pariza gde je proveo skoro dve decenije svog života. Osim Zlota i Pariza dugi niz godina boravi i u Boljevcu. Kreator je, sada već mnogima dobro poznatog, modnog brenda „Balašević“.

Sećajući se na svoje iskustvo dečaka koji je do sedme godine znao samo vlaški jezik, zalaže se da Vlasi ne zaborave svoj maternji jezik, pritom uvažavajući da je srpski jezik zvanični jezik naše zemlje, Srbije. Po uzoru na inostrane zemlje u kojima je imao prilike dugi niz godina da boravi, zalaže se za toleraniciju i poštovanje prava manjina na neometano korišćenje maternjeg jezika. Dvojezičnost i multikulturalnost, demokratija i tolerancija – modeli društvenog ustrojstva kojima stremi.

U Saopštenjima za javnost ističe:

Vlaški jezik ne treba da bude zaboravljen. Zalažem se i zalagaću se da do toga ne dođe. Buduće generacije Vlaha neće zaboraviti jezik svojih predaka. Učiće da pevaju , igraju , govore i pišu na vlaškom jeziku u školama. Uz Božiju pomoć to će se i ostvariti!

Podršku uspešnoj realizaciji nastave za predmet „Vlaški govor sa elementima nacionalne kulture“ iskazao je i kroz dobrotvorne priloge u vidu sredstava za nastavu (laptop, knjige, i sl.) školi u Zlotu, jednoj od škola sa najviše izjašnjenih đaka za pohađanje ovog predmeta. Nastoji da nesebično podrži đake koji iskazuju interesovanje za jezik, kulturu i tradiciju Vlaha.

Takođe, ističe kako je Vlasima, Srbija matica i domovina u kojoj žive kao autohton narod. Sebe smatra Srbinom vlaškog porekla. Zalaže se za integritet Srbije i Srbiju smatra i uvek će smatrati svojom domovinom i maticom.

U drugom sazivu Nacionalnog saveta Vlaha, bio je na poziciji potpredsednika. Takođe, bio je član Izvršnog odbora Vlaškog nacionalnog saveta, kao i član međuvladine komisije za ljudska i manjinska prava, predstavnik kabineta predsednika Srbije. U kabinetu predsednika Srbije, Tomislava Nikolića bio je savetnik za pitanja vlaške nacionalne manjine.

Trenutno boravi u Srbiji, gde je jedan od uspešnijih srpskih privrednika u domenu hotelijerstva, turizma i modne industrije.

Cilj mu je da istočnoj Srbiji pomogne u ekonomskom i kulturnom smislu i pokuša da je vrati tamo gde je ona bila kao Vlaška kneževina sa obe strane Dunava.

 

Prvi predsednik Matice Vlaha

Dragoslav Zajkesković, bivši predsednik MaticeDragoslav Zajkesković, rođen je 9. avgusta 1952. godine u Zlotu, mestu u blizini Bora, Istočna Srbija. Osim što je bio prvi predsednik Matice Vlaha, njen je i osnivač.

Bio je član Nacionalnog Saveta Vlaha u dva mandata, prvom i drugom, u periodu od 2006. do 2014. godine. Svoj najveći doprinos vlaškoj zajednici, kojoj i sam pripada prepoznaje u borbi protiv rumunizacije Vlaha. Punih 15 godina svog života posvetio je rešavanju tzv. „vlaškog pitanja“ i borbi protiv rumunizaciji Vlaha. Protivnik je politizacije ustanova kultura i organizacija od značaja za vlašku zajednicu. U prvom redu protivi se politizaciji NSV-a i smatra to njenim najvećim teretom. Sloboda misli. Sloboda kulurnog i identitetskog izjašnjavanja Vlaha je ono što ga već decenijama motiviše na učešće u događajima od javnog značaja za opstanak i afirmisanje svakog Vlaha.

Na sednici Saveta Evrope u Strazburu sa grupom istomišljenika Vlaha, koji sebe smatraju Vlasima, uložio je amandman na Rezoluciju 1632, sačinjenu po izveštaju Jirgena Hermana, budući da H.  Jirgen nije bio precizan u odvajanju Vlaha i Rumuna. O osnovnoj postavci amandmana, Zajkesković kaže:

Taj amandman je glasio ako postoje 40 054 izjašenjenih Vlaha, znači da oni postoje. Gospodo, ne možemo da kažemo NE, mi moramo da ih priznamo kao takve, a tražimo i od Saveta Evrope da ih prizna kao takve!

Amandman je usvojen i Zajkesković to smatra vrlo važnim trenutkom za Vlahe. Činjenica da je jedna evropska institucija priznala Vlahe za manjinski narod, Zajkesković doživljava kao pobedu u borbi za pravo izjašnjavanja Vlaha kao Vlaha, koji je sa svojim istomišljenicima vodio godinama.

Istinski je borac za slobodu, pravdu i istinu:

Uvek sam govorio: Ljudi ne bojte se, istina je na našoj strani! Neće niko da mu ništa namećeš. Ali sam isto želeo da bi se odbranili od toga, želeli smo, ja i ti ljudi (istomišljenici), da Vlasima damo do znanja da oni moraju da se bez straha izjasne da su Vlasi, da se ne boje ničega i da se ne manipuliše sa njima!

Trenutno svoje penzionerske dane provodi u Zlotu, mestu u kome je i rođen, odakle srčano podržava i podstiče svaki napor ka daljoj afirmaciji Vlaha.

 

Kalendar dešavanja

Trenutno nema najavljenih dešavanja